Nova rediteljska zvezda, Ari Aster - nas je prošle godine oduševio debitantskim hororom Hereditary, sada nas je obradovao novim filmom smeštenim u svet švedskog folklora, ostvarenjem po imenu Midsommar. (Letnja ravnodnevnica)
Glavna protagonistkinja Deni koju tumači Florence Pugh je nesrećna. Više ne može da kontroliše svoje emocije. Bežeći od tuge ona sa prijateljima odlazi u malo švedsko selo, u pokušaju da se tamo, daleko od svega, suoči sa svojim osećenjima besa, žalosti i kajanja. Deni njen dečko Džoš i drugar Mark (William Jackson Harper i Will Poulter) se umesto toga suočavaju sa drevnim običajima stanovnika ovog čudnog sela - koji su sve samo ne pastoralni.
Kako film odmiče, vidimo da protagonisti filma ne mogu da pobegnu iz ove zajednice u kojoj se sve to vreme otkriva sloj za slojem zastrašujućih vizija, tajni i prizora od kojih svaki za sebe predstavlja izvor straha, bola ili poniženja, tako da uskoro shvatamo da je čitava poseta naših junaka i njihova sudbina osuđena unapred na propast, bilo sopstevnim odlukama ili mističnim i stravičnim ritualima meštana. Svaki korak koji naši junaci naprave unapred samo pojačava utisak da im je subina zapečaćena. A tu su i uvek prisutne slike na zidovima koje otkrivaju šta će biti kasnije.
Ipak, ovaj film je pre svega posledica lošeg odnosa Deni i Kristijana, koji je samo ogoljen u ovom zadatom svetu zla, ali i transformacija glavne junakinje u novu osobu putem stupanja u kult.
Dodatno, ono što najviše oduševljava je činjenica da se sve dešava u idiličnoj prirodi i unutar naoko idealne zajednice, čiji svaki ritual, koliko god nevino izgledao ustvari zastrašuje. Ono što kritika jednodušno hvali u vezi sa ovim filmom je činjenica da je ovaj horor snimljen tako da se svaki ritural, svaka horor scena odvija na jasnoj svetlosti dana tj da su sve strašne ili napete scene snimljene "sa gotovo nepodnošljivom jasnoćom", kako je napisao jedan kritičar - ovakve scene do sada su u kimenatografiji gotovo uvek bile rezervisane za mrak ili polumrak pod svetlostima baklji.
Scenario ovog filma je predivno dinamičan, režija originalna, dok je Florens Pju je fantastična u glavnoj ulozi, a kvalitet kamere najviši mogući. Aster je stvorio traumirajući film koji gledaocu ostavlja utisak duboke i trajne nelagode.
